Pripravnik i mentor u dečijem vrtiću
Motiv za izbor teme: Potreba savremene predškolske ustanove su visokoobrazovani vaspitači koji su osposobljeni da organizuju individualizovane i diferencirane aktivnosti.
Opšti cilj: Promovisanje i afirmacija uloge predškolske ustanove u obučavanju vaspitača pripravnika za praktičnu realizaciju vaspitno – obrazovnog rada.
Posebni ciljevi:
– Afirmacija predkolske ustanove i publikovanje njenog doprinosa i rada sa vaspitačima pripravnicima.
– Dopuna teorijskom znanju, stečenom za vreme školovanja, praktičnim primerima neposredno u praksi.
Rezime rada: Prvi put kad vaspitač zakorači u radnu sobu vrtića ima utisak da svojim znanjem koje je stekao na fakultetu može da menja dečiji svet. Profesionalnim sazrevanjem, vaspitač shvata da je dečiji svet idealan i da je mudrije prilagoditi se i ići u korak s njim. Učenje u dečijem svetu je bez stega i predrasuda, idealno mesto za razvoj divergentnog mišljenja. Zadatak mentora je da ovo saznanje prenese na pripravnika, ne da ide ispred njega, jer pripravnik ne uči imitirajući mentora. Mentor ne ide ni iza pripravnika, jer on nije kontrolor pripravničkog rada. Mentor i pripravnik idu rame uz rame , jer mentor daje podsticaje i podršku pripravnikovom radu.
Mentor i pripravnik gledajući iz pozicije mentora
Prvi put kad vaspitač zakorači u radnu sobu vrtića ima utisak da svojim znanjem, koje je stekao na fakultetu, može da menja dečiji svet. Profesionalnim sazrevanjem, vaspitač shvata da je dečiji svet idealan i da je mudrije prilagoditi se i ići u korak s njim. Učenje u dečijem svetu je bez stega i predrasuda, idealno mesto za razvoj divergentnog mišljenja.
10 preporuka za pripravnika:
1. Autoritet
Iako su deca i vaspitač partneri u radu i životu u vrtiću, vaspitač mora da ima izgrađen autoritet kod dece, roditelja i kolega.
2. Bezbednost
Vaspitač mora da kontroliše situaciju bez obzira na broj dece, mesto gde se nalaze i šta rade.
3. Znanje
Vaspitač mora da poseduje teorijska znanja iz razvojne i dečije psihologije, a i iz oblasti psihologije odraslih, jer sarađuje i sa odraslima ( roditelji i kolege).
4. Umeće komunikacije
Najbitniji faktor za saradnju kako sa decom, radoteljima i kolegama je komunikacija. Sa roditeljima se ne sme imati suviše familijaran odnos, već profesijonalan, baziran na korektan, ljubazan i krajne iskren odnos. Kada se pominje iskrenost i tu se mora biti obazriv, jer roditelj iskrenost može da protumači kao surovu kritiku.
5. Poštovanje ritma dana
Deca vole ustaljena pravila, jer se onda osećaju sigurno. Zato im svakodnevno saopštavati planirane aktivnosti.
6. Planiranje i programiranje
Mora biti u duhu vremena i mesta gde se vrši vaspitno – obrazovni rad. Ne sme se podleći isprobanim, tradicionalnim metodama, već osmišljati savremene aktivnosti čije se planiranje bazira na individualnim potrebama dece.
7. Organizacija aktivnosti
Bazira se na diferenciranom modelu rada. Insistirati na procesu, a ne na krajnjim rezultatima kao prioritetnom cilju aktivnosti. Vaspitač u planiranju i radu je partner sa decom, daje im smernice i podsticaje. Neretko, on je i model koga deca percipiraju.
8. Igra
Nezaobilazan model učenja u vrtići.
9. Osećaj za dečije potrebe:
Kretanjem, galamom, odmorom, prezasićenjem,…
10. Zlatno pravilo
Vaspitač svojim znanjem ne sme da menja svet, mudrije je prilagoditi se njemu. Dečiji svet je je idealno mesto za rast i razvoj svakog deteta i profesionalno sazrevanje svakog vaspitača.
Vaspitački posao je da obrazuje decu i da bude dopuna porodičnom vaspitanju. Mentor je dužan da upozori pripravnika da ne upada u klopku saosećajnosti i da preuzme roditeljsku odgovornost na sebe. Tada može doći do ,,profesionalnog sagorevanja“ i tada odnos vaspitača, deteta i roditelja poprima karakter ,, vrzinog kola“.
Zadatak mentora je da ovo saznanje prenese na pripravnika, ne da ide ispred njega, jer pripravnik ne uči imitirajući mentora. Mentor ne ide ni iza pripravnika, jer on nije kontrolor pripravničkog rada. Mentor i pripravnik idu rame uz rame, jer mentor daje podsticaje i podršku pripravnikovom radu.
Kao što deca stiču navike i potrebe u najranijem detinstvu koje im ostaju za ceo život i teško se kasnije gube i koriguju, tako je važno da vaspitač pripravnik ima pozitivna iskustva u svom pripravničkom radu. Jer zadovoljan vaspitač je kreativan i postaje istraživač i inovator u vaspitno – obrazovnom radu.
Dobiti: Dobili smo vaspitača koji je siguran u sebe i svoje mogućnosti, timski rad i individualno usavršavanje proučavanjem vaspitno – obrazovne prakse.
Dete i vrtić 